Uskrs na Tasosu

Uskrs ili na grčkom jeziku Pasha je najveći praznik u Grckoj. Proslava Uskrsa ne označava samo Raspeće i Uskrsnuće, već takođe obeležava i prelazak zime u proleće.Na Tasosu je ta promena očigledna, sve je zelenije, cveće i drveće je u cvatu i oseća se miris šume i mora. U Grčkoj proslava Uskrsa podrazumeva celu nedelju raznih događaja, takozvanu Svetu Nedelju, sa Velikim Petkom, Uskršnjom Nedeljom i Uskršnjim Ponedeljkom koji se obeležavaju kao nacionalni praznici.
Grci verske praznike slave po modifikovanom Julijanskom kalendaru, što znači da Božić i sve ostale praznike slave po Gregorijanskom kalendaru a Uskrs po Julijanskom kalendaru. Grci imaju svoju filozofiju po svim pitanjiima pa tako i po pitanju praznika.
Proslava Uskrsa u Grčkoj počinje zapravo mnogo pre Svete Nedelje. Počinje sa Apokreas-om, to je period karnevala u Grčkoj.
Još od davnina Grci u ovom periodu slave antičkog Boga vina i zabave, Dionisiosa. Širom Grčke u tom periodu organizuju se različite žurke, maskenbali, karnevalske parade i proslave. Na Tasosu takođe organizuju karnevalsku paradu u selima Panagija i Potamija. Posle poslednjeg vikenda Apokreasa, od takozvanog Čistog Ponedeljka mnogi Grcii počinju svoj Uskršnji post koji traje 40 dana. Za ovih 40 dana sve utihne u Grčkoj, nema proslava, ne održavaju se ni venčanja ni krštenja.
Uskršnja nedelja počinje jednu nedelju ranije na praznik koji se zove Nedelja Palmi kod nas poznatiji kao Cveti. Od tog dana svakoga dana se održava služba u crkvama obeležavajući poslednju nedelju Isusovog života.
U četvrtak jutarnja liturgija je posvećena poslednjoj večeri i izdaji Isusa. Ovo je dan kad se u Grčkoj farbaju jaja, najčešće se farbaju u crvenu boju jer ona predstavlja Isusovu krv, tada se mesi i poseban hleb koji se zove tsoureki (cureki), sladak hleb koji se plete kao pletenica.
Uveče se održava još jedna služba i tada se u crkvu unosi statua Isusa razapetog na krstu i postavlja se u crkvu dok zvona zvone oglašavajući Isusove muke i stradanje. U nekim delovima Grčke održava se i bdenje u crkvama celu noć.
U petak statua Isusa se skida sa krsta i uvija u belu  tkaninu, i polaže se u jednu specijalno napravljenu nosiljku. Preko noći devojke i žene u crkvi su ukrasile nosiljku sa puno cveća i poprskale je ružinom vodicom a preko statue se bacaju i latice ruža i drugog cveća.
Ovo se u grčkoj zove epitaphios (epitafios). Epitafios predstavlja sahranu Isusa Hrista. Tog dana u Grčkoj sve zastave su spuštene na pola koplja i zvona se čuju iz crkve označavajući da je Isus umro. Oko 21 h uveče održava se sahrana, epitafios se iznosi iz crkve, ispred crkve se nalaze ljudi sa upaljenim svećama koji kreću u jednu tužnu povorku ispraćajući Isusa na njegov poslednji počinak dok crkvena zvona tužno zvone. Ova povorka se kreće po celom gradu ili mestu da bi se na kraju ponovo vratila u crkvu. Povorku obično prati bend koji svira posmrtne pesme ili hor koji peva pesme o Isusu.
U većim mestima gde ima više crkvi obično bude i više epitafija koji se u nekom trenutku sretnu na ulicama. Tako je i na Tasosu, Limenas ima dve crkve pa su se epitafiji sreli u jednom momentu.
U subotu pravoslavni Patrijarh otvara Isusov grob u Jerusalimu i iz njega izlazi sa Svetim Plamenom. Sveti Plamen uz pratnju najviših sveštenika i zvaničnika iz vlade, poleće iz Jerusalima Olympic Airways kompanijom ka Atini gde će ga dočekati počasna garda i otpratiti do male crkve u Atini, do crkve Svete Anargiri na Plaki, odakle će ga dalje preneti po celoj Grčkoj.
Oko 23 h u subotu uveče  otprilike cela Grčka je u crkvi, čekaju dolazak Svetog Plamena i Uskrsnuće Isusovo. Nekoliko minuta pre ponoći svetla u crkvama se gase da simbolizuju tamu koju je Isusu morao da podnese dok je prolazio kroz podzemni svet na putu ka Uskrsnuću. Svetla se ponovo pale u ponoć i sveštenici proglašavaju da je Isus Vaskrsnuo, paleći sa svećom koja je gorela ispred statue Isusa i sve druge sveće prisutnih Svetim Plamenom.
Sa crkve se čuju zvona koja zvone radosnim zvukom, objavljujući lepu vest Hristovog Vaskrsnuća. Dok polako jedna po jedna sveća prisutnih ispred crkve se pali Svetim Plamenom, ljudi pozdravljaju jedne druge sa rečima Hristos Anesti (Hristos voskrese) a odgovaraju sa rečima Alithos Anesti (Vaistinu Voskrese) i polako koraćaju svojim kućama sa upaljenim svećama. Kada dodju do vrata kuća običaj je da simbolično tri puta ispod dovratka u vazduhu ispišu krst Svetim Plamenom kako bi blagoslovili dom u kome žive.
Zatim se većina porodica okuplja po kućama kako bi jeli tradicionalnu supu magiricu, to je specijalna vrsta supe, kod nas postoji slična verzija takozvana jagnjeća čorba, s tim što u Grčkoj se stavljaju i jagnjeće iznutrice, glava, crevca i slično. Ova supa je specijalitet u Grčkoj i pravi se samo za ovaj dan posebno. Posle većere takmiči se u tucanju jajima. Jaja simbolišu uskrsnuće i život. Tvrda ljuska jaja predstavlja Isusov grob a razbijanje jaje predstavlja Uskrsnuće i život. Slavlje se nastavlja do kasno u noć.
Sledeći dan je proslava Uskrsa za mnoge u Grčkoj najdraži praznik. Peče se jagnje i porodice i prijatelji se okupaju kako bi proslavile praznik zajedno.
Jede se, pije, šali i peva, takmiči se u razbijanju jaja, proslava traje celog dana nekad do kasno uveće, svi su radosni i vesele se novom obnavljanju života.
Na Tasosu ove godine Uskrs smo slavili tri dana, pošto je Uskrs pao 1. maja, taj dan smo proslavili Uskrs, narednog dana smo slavili Sv. Đorđa, ovaj praznik u Grčkoj stalno menja datum jer zavisi od Uskršnjeg posta a 3. maja smo proslavili 1. Maj. Tako je to u Grčkoj sve ima neki drugačiji sistem, kao što rekoh prava Grčka filozofija :)
Powered by WebExpress